Nikola Baštinac

                                                                     SDS izmišlja glupe zavere!

SNSD je najjača stranka u svakom delu Srpske i to bi konačno trebalo da shvate i u SDS u, a ne da stalno izmišljaju neke zavere

U istočnom delu je vidljiv napredak u svakom smislu, a primetno je da se na taj prostor vraćaju mladi ljudi

Poslanik Saveza nezavisnih socijaldemokrata u Narodnoj skupštini Republike Srpske Nikola Baštinac tvrdi da u suštini izmena i dopuna Izbornog zakona RS želja za poštovanjem demokratskih principa i što boljim predstavljanjem građana Srpske u parlamentu.

On u razgovoru za Press RS dodaje da iza predloga novog izbornog zakona ne stoji nikakve igre oko istočnog dela RS i da nema prebacivanja mandata u zapadni deo!

- SDS je paranoičan, jer u svemu, pa i u ovom nacrtu zakona, vidi teoriju zavere. Dakle, nema ni govora da Vlada RS i SNSD u bilo kojoj sferi zapostavljaju istočni deo RS - kaže Baštinac.

Imate li konkretne podatke koji to potvrđuju?

- U istočni deo RS je ulagano i u prvom mandatu SNSD-a krajem devedesetih, a u ovom aktuelnom mandatu da i ne govorimo! Svakim danom je vidljiv napredak u svakom smislu, a primetno je da se na te prostore vraća određeni broj ljudi, prevashodno mladih. Zato ne pije vodu SDS-ova priča da smo izmenama i dopunama izbornog zakona RS dokazali da zanemarujemo istočni deo RS.

Da li SNSD menja broj mandata po izbornim jedinicama zato što ima veću podršku u zapadnom nego u istočnom delu RS?

- To je prazna i neutemeljena priča. Pogledajte rezultate proteklih lokalnih izbora! Oni pričaju da im navodno otimamo mandate u izbornim jedinicama pet i šest, ali pre svega treba da analiziraju rezultate opštinskih izbora u tim lokalnim zajednicama pa neka naprave zbir svih glasova u tim izbornim jedinicama i videće da je SNSD ubedljivo najjači u odnosu na sve druge partije!

Zašto se onda opozicija usprotivila izmenama zakona?

- Teško je proniknuti u njihove razloge. Ne verujem da su to poslanički mandati jer ti mandati svakako pripadaju SNSD-u, samo će sada preći iz jedne u drugu izbornu jedinicu! Tu njihovu priča o razvoju istočnog dela više niko ne sluša, a sve zbog politike koju su godinama imali prema tom delu Srpske! Oni treba da se saberu i da uvide da je SNSD najjača stranka u svim delovima RS.

Mislite li da je SDS već krenuo u izbornu kampanju?

- Može biti, ali ni tu mi SDS nije potpuno jasan kao ni svi njihovi, nazovi, stavovi!

Zašto?

- Oni nemaju jasan stav ni po jednom ključnom političkom pitanju i kada god se nešto dešava, uvek samo traže sednicu parlamenta! Na toj sednici obično budu prihvaćeni stavovi SNSD-a!

Ž. Marković

dnevni list Press RS, 27.10. 2009. 

                                                                      U kutiji politikanstvo

Predložene izmjene Izbornog zakona RS omogućavaju kandidovanje svih državljana RS i BiH na izborne funkcije ukoliko imaju prijavljeno prebivalište u Srpskoj, odnosno ako su upisani na birački spisak, što je uobičajena praksa cijelog svijeta, rekao je za "Fokus" Nikola Baštinac, poslanik SNSD-a u parlamentu RS.

Baštinac je ovo rekao reagujući na izjavu Adila Osmanovića, potpredsjednika SDA, koji je predložene izmjene protumačio kao onemogućavanje kandidovanja Bošnjaka na izborne funkcije u RS ukoliko ne žive na teritoriji Srpske.

- Samo kandidati koji imaju prebivalište u RS mogu biti birani. Ne vidim šta je tu sporno kada je to tako u cijelom svijetu, uostalom tako je predviđeno i Izbornim zakonom BiH i to je potpuno normalno - rekao je Baštinac.

On kaže da mnogi slični Osmanoviću, u RS primaju platu, imovina im je vraćena i obnovljena, dobijaju dovoljno novca od poreskih obveznika a ne žive s povratničkim narodom.

Baštinac je pojasnio kako glasači i eventualni kandidati koji nisu upisani na biračkom spisku u opštini u kojoj se kandidaju za funkciju ne mogu biti kandidati na izborima.

- To je sasvim normalno. Tu se u suštini ništa ne mijenja. Pitam se da li ovakav stav Osmanovića znači da on smatra da oni koji nisu na biračkom spisku, i uopšte ne glasaju, treba da budu izabrani. To je kontradiktorno. Da neko bude na biračkom spisku, treba da ima mjesto prebivališta i ličnu kartu izdatu od CIPS-a - zaključuje Baštinac.

Govoreći o promjeni odnosa direktnih i kompezacionih mandata, na šta je opozcija imala primjedbe, Baštinac kaže da je to uslovljeno s nekoliko tehničkih razloga.

- Neki ljudi stekli su punoljetsvo i dobili pravo glasa. Bilo je i demografskih pomjeranja. Po ovom nacrtu zakona biće 64 direktna mandata, a 19 mjesta biće ostavljeno za kompenzacione mandate. Za prvu i drugu izbornu jedinicu biće prebačena dva mandata. U prvoj izbornoj jedinici direktno će se birati 15 poslanika a u drugoj 14. Po broju trenutno registrovanih glasača na jedan mandat odlazi 17.862 birača. Broj birača u prvoj izbornoj jedinici iznosi 262.871, ukoliko se to podijeli sa 17.862 dobije se 14,72 što jeste 15 mandata. To je čista matematika i nema nikakve veze s politikom - konstatovao je Baštinac.

Pojašnjavajući član ovog nacrta zakona koji se odnosi na referendum, Baštinac kaže da ova riječ nerijetko u javnosti izaziva kontroverze iako ne postoji nikakva potreba za tim.

- Ovlašćenja Izborne komisije RS jesu vezana za provođenje referenduma na osnovu Zakona o sprovođenju referenduma, koji u Srpskoj imamo odranije. Kada se kaže referednum, onda to dobija konotaciju kao krupna politička tema. To može biti bilo koji referendum poput onoga za opoziv načelnika, što je neophodno unijeti u Izborni zakon - istakao je Baštinac.

Komentarišući najavljenu blokadu izmjena ovog zakona u Vijeću naroda RS od strane Kluba Bošnjaka, Baštinac je rekao da se po prvi put raduje takvoj mogućnosti.

- Osim što ovaj prijedlog ne ugrožava vitalni nacionalni interes bilo kojeg od naroda u RS, najavljena blokada može značiti da će u Klubu Bošnjaka konačno početi da rade ono za šta primaju platu - istakao je Baštinac.

CiK BiH bez primjedbi

Maksida Bajramović, porptarol Centralne izborne komsije BiH, rekla je da je ova komisija juče razmatrala predložene izmjene Izbornog zakona RS, ali da za sada nema ništa za javnost, izuzev da će i dalje pratiti ovaj proces.

- Izmjene Izbornog zakona RS jesu u formi nacrta i sve je tek u početku. Pratićemo ovaj proces i reagovati ukoliko se za tim ukaže potreba - rekla je Bajramovićeva.

RADOJIČIĆ: Glasove na vagu

Igor Radojičić, predsjednik parlamenta RS i predlagač ovog zakona, rekao je da osporavanje ovog zakona, od opozicije i partija s bošnjačkim predznakom, jesu čisto politikantstvo s obzirom na to da se radi o tehničkim rješenjima i usklađivanju sa Izbornim zakonom BiH.

- Trenutno imamo situaciju u kojoj glas jednog čovjeka na jednom mjestu vrijedi više nego na drugom mjestu u RS. Svaki glas mora imati istu vrijednost - rekao je Radojičić.

Dnevni list Fokus, 03.11. 2009.

Са овим, помало филозофским размишљањем, вјероватно би се сложили многи посланици, који ових дана јавно или тајно оспоравају приједлог измјена изборног законодавства. Противници приједлога предсједника Радојичића, своје личне страхове пакују у велике, јавности добро познате, политичке обланде.

Један од младих орлова Српске демократске странке свој страх од тежине "да ниси", прикрива "бригом" за народ истока Републике. Прво је рекао да се тако његовој странци краду мандати, а то се ради зато што њих народ тамо више воли него власт, те да ти крајеви испаштају због љубави према њима, а од љубави се не живи, па је народа све мање и мање. Закључио је да је то завјера.

Још гори од њега у артикулацији страха био је један дугогодишњи функционер Републике из реда бошњачког народа. Он се толико препао за себе, да је одмах повикао да су измјене против повратка и повратника, и да је то легализација геноцида. Поред страха за функцију, он је показао још један, не мањи страх. Њему се не живи међу својим бирачима. Дража му је раја из сарајевске чаршије.

Најгори су они који о свом страху нису јавно говорили. Рекли су само, кратко и искрено, ми смо против.

Против чега су то они?

Од посљедњег утврђивања расподјеле мандата по изборним јединицама, прошло је десет година. У том периоду, у западном дијелу (прва и друга изборна јединица) је дошло до значајног повећања броја бирача, док је на истоку (пета и шеста изборна јединица) тај раст био много мањи, што је довело да, по постојећој расподјели мандата, глас у Гацку или Шековићима вриједи као два гласа у Бањој Луци или Приједору.

У циљу изједначавања вриједности гласа у изборном процесу требало је по један мандат из пете (Подриње и И. Сарајево) и шесте (требињске) прерасподијелити на прву (приједорску) и другу (бањалучку) изборну јединицу. Такође би се тим изборним јединицама требао додати још по један мандат на уштрб конпензационе листе, која би се смањила са 21 на 19.

Предсједник парламента до овог рјешења је дошао искључиво математичким путем.

Проблем је што се његово рјешење не уклапа у рачуницу неких појединаца који, истини за вољу и по постојећој расподјели, тешко могу обновити мандат посланика.

Не знам да ли су тогa свјесни.

www.frontal.rs

Међу онима који су је видјели, има и оних који кажу да за то није крива мајка природа. Спомињу неке бјелосвјетске лијекове, које пије по препоруци европских и америчке бабице. Ваљда је мече преагресивно или није довољно такво. А коће им знати?!

Оно што се десило, и што од усхићења због могућег "рађања новог живота" многи од нас нису примјетили, основна је тема прве епизоде "Бутмирске клинике". Ова мини серија или сапуница (остаје да се види), почела је у стилу кримића. Десило се убиство! И то не било какво. Убијен је главни лик из прошле серије.

Серије која је играла на малим екранима и по нашим живцима протеклих 14 година. Неки су је вољели, многи не, али сви смо у њој учествовали. За оне који су због усхићења од доласка великих и познатих страних глумаца доживјели амнезију, поновимо да се серија звала "Протекторат", а да је главну улогу глумио насилник акронимског имена ОХР.

Режисери, опет исти, страни, у стилу највећих маркетиншких махера стварају у јавности фаму око наставка серије, не откривајући у којем смјеру ће радња да крене. Јавност је доведена до лудила. Домаћи глумци, колико се надају главним ролама, толико се боје и лошег сценарија. Лошег по себе и по своје фанове. Грађани се спотичу о нагађања.

Послије првобитног шока себи су дошли и фанови "Протектората". Прва реакција је бурна. Нису само забринути него и пријете. Предсједник једног од "ОХР фан клубова" споменуо је могућност нарушавања сигурности. Неки листови иду и корак даље, те шпекулишу о повратку ратних филмова на програме наших живота. Они најзагриженији се надају да ОХР ипак није мртав и да га је из НАТО војне базе у Бутмиру, под окривљем ноћи и уз помоћ неких домаћих глумаца, у свом џипу извезао страни епизодиста Рафи. Да је на сигурном, можда у Брчком, и да ће се, чим се мало прашина слегне, поново појавити у некој од нарених епизода.

Нада умире посљедња и њу подгријава сабља. Бонска сабља, која иако је мало оштећена од ударца у стуб електропреносне мреже, није поломљена. Спава у својим корицама. Ех, мисле обожаваоци "Протектората", кад би је само на дан могли добити или још боље на некој аукцији откупити... Свакако је серија пукла, а то је добра сабља, па шта кошта нек` кошта. Таква сабља, плус у априлу да се роди мече, их, и ето ти домаће филмске индустрије.

У Кули Републике нема славља. Тамо сједни пуно хладних глава. Не чека се само нови сценарио, већ се и разрађују улоге које би требале да задовоље очекивиња и жеље њихових фанова. Један негативац је мртав. Сабља је скоро па поломљена. Тврђава за сад очувана. Главно је питање да ли ће се међедица породити прије априла.

Режисери углавном о међедићу шуте. Само кажу да кувају босански лонац са пуно европске мркве.

Још један тест за наше желуце.

Неки дан сам се баш обрадовао. На нашем тржишту се појавила прва, колико толико пушљива, бањалучка цигарета. Дуго сам, желећи да личним примјером промовишем своје ставове, тражио замјену за страну дуванску прерађевину. Не, далеко од тог да ми та цигарета није одговарала. Није у том ствар. Ствар је у одговорности нас који смо некакве јавне личности. Често и нашироко причам около како странци требају да оду, како требамо да купујемо домаће производе... Пуна ми уста патриотизма, а у њим страна цигарета. Признаћете, не иде.

Није народ глуп. Народ слуша шта ми то причамо и ту причу упоређују са наши поступцима и понашањима. Ако хоћеш да те исти тај народ, због којег, зашто не рећи, добро живиш, бар поштује онда требаш своје ријечи подупријети и личним примјером.

Многи тврде да политичари углавном не раде оно што причају. Неки би то могли окарактерисати као шизофреност, док други, који су ближи истини то називају лицемјерјем. Глобално узевши политика је пуна лицемјерја и о том би се могла написати књига од пар стотина хиљада страница.

У тој књизи би се нашла и недавна изјава господина Иве Санадера. Говорећи на конференцији хрватских извозника он је мере наших власти којима се забрањује увоза перади, живих говеда и рибе из Хрватске назвао „неевропским и некоректним“.

Он прешућује да су ове мјере одговор на понашање институција државе у којој је он предсједник Владе. Наиме, још у фебруару ове године хрватске власти су забраниле увоз млијека из Босне и Херцеговине. Тај њихов потез данас неки правдају као „превентивну мјеру“. Али чега је то требала бити превенција? Они тврде да су на тај начин хтјели осујетити доношење закона о заштити домаћих производа и самим тим избјећи кршење ЦЕФТА споразума. А зар сам тај потез није био кршење истог тог споразума?

Забрана увоза млијека и млијечних производа требала је да заустави продор наших извозника на њихово тржиште. За само годину дана (2007) за нешто мање од 50% повећан је извоз наших производа на њихиово тржиште. У истом периоду забиљежен је и пад продаје њихових производа на нашем.

Фармери с којима сам у вријеме те кризе разговарао тврдили су да то нису једине мјере које су биле уперене против наших произвођача. Они су тад говорили да неки увознички лобији нуде домаћим мљекарама млијеко у праху како би оне смањиле откуп сировог млијека и самим тим гурнуле у пропаст велики број фармера.

Кординисаном акцијом републичких и заједничких институција спријечена је неевропска и нетолерантна тржишна активност хрватских извозника, њихове државе и домаћих увозничких лобија.

Тренутни сукоб око перади, живих говеда и рибе има исту позадину. Анализе показују да у посљедњих неколико година увоз пољопривредних производа из Хрватске се знатно смањује а да наша прехрамбена индустрија и поред свих нецаринских забрана остварује повећање извоза у неким областима.

Хрватска покушава заштити своје тржиште хране и задржати доминацију над нашим. Своје нецаринске баријере правдају условима и правилима Европске Уније, иако нису у њој. Наше контра мјере сматрају кршењем уговора о слободној трговини (ЦЕФТА). Чисто лицемјерје!

Бољи однос према нама у спољнотрговинској размјени немају ни други сусједи. Наша је срећа, у овом случају, што су људи из БХ агросектора, без обзира на националну припадност, овим мјерама угрожени и самим тим уједињени у притиску на све нивое власти. Власти су под тим притиском ушеле у сукоб који ће трајати док се не промјене односи тржишне моћи. Надам се у нашу корист.

Медији су овај сукоб назвали трговинским ратом и нису пуно погријешили.

Овај  „рат“ дотиче све нас. Свјесно или не, у њему учествујемо скоро сваки дан. Коме помажемо? Фрижидер одговор зна!

Ове године Дан Европе (9. мај) дочекујем зарастао у браду. То је мој начин протеста јер иако толико се прича о придруживању Европској унији тај процес још увјек није почео. Извјесно је да ћемо тапкати у мјесту све док се не постигне договор којим путем ћемо тамо кренути.

Понуђена су нам два пута. Први, ваздушни, преко Сарајева и други, копнени, преко Бањалуке и Мостара.

Сарајевским путем, који је дуго времена био подржаван од међународне заједнице, према Бриселу се „летило“ и прије него што смо званично, потписујући Споразум о придруживању и стабилизацији, кренули у процес интеграције са овом неоимпериом. Овај пут јесте домаћа (сарајевска) идеја али је досадашња изведба била углавном страна. Ова идеја има коријене у пријератном унитаристичком уређењу Босне и Херцеговине. Основни циљ јесте током процеса интеграције што већи број надлежности и ресурса (читај пара) централизовати (сарајевизовати) и на тај начин што већи број полуга моћи ставити у руке бошњачке елите. Досадашња централизација се углавном изводила наметањем или притиском међународне заједнице и из тог произилази став бошњачких партија да канцеларија ОХР, односно страна, полупротекторална управа, треба да остане у Босни и Херцеговини све до нашег уласка у Европску унију. Постоји сумња да овај концепт, у својој основи није проевропски. Питање је да ли би нас силна и наслина централизација на крају и довела под сигурни плашт европске породице или би нас оставила ван њених граница у земљи супермације, једног релативно бројнијег народа, над друга два.

Дуго времена, углавном у разговорима без присуства јавности, политичарима из Републике Српске, од неких представника међународне заједнице се постављала тупава дилема – Република Српска или Европска Унија. Ова дилема је тупава јер је један од основних концепта европске неоинперије регионализам.

Тога су свјесни у Бањалуци и Мостару те зато и истичу да субјекти босанскохерцеговачке интеграције, поред заједничких институција, требају бити и ентитети и кантони, као и локалне заједнице. У овим центрима одавно се зна да би процес интеграције кроз централизацију имао за посљедицу развој само центра из којег би се тај процес води, односно Сарајева, док би сви остали крајеви били занемарени.

Носијоци овог концепта сматрају да изградње европског друштва, односно процес интеграције мора једино и само бити у рукама домаћих грађана и институција и зато стављају у први план испуњење услове и циљеве за затварање канцеларије ОХР-а. Затварањем канцеларије ОХР, а првенствено укидањем бонских овлаштења, Босна и Херцеговина би поново постала суверена држава.

Ваљда је свима јасно да само суверене земље могу бити равноправан субјект било које интеграције, па и европске.

Сва ријешења која долазе из Европе не морају по правилу бити стопроцентно добра за босанскохерцеговачко друштво. Сувереност нам даје могућност самосталног дефинисања наших интереса и улогу преговарача. Прудски процес, који је тренутно угрожен фракцијским сукобима у Странци демократске акције, би требао да врати сувереност и одреди којим ћемо путем ка Европској Унији. Ако узмемо Бањалучку изјаву три лидера свима је јасно, да ако се испуне њихове намјере, у Европу би могли кренути „пјешке“.

У том „пјешачењу“ морамо бити свјесни и проблема с којима се сусреће Унија. Она још увјек није сварила велико проширење од прије пар година. Снажно је погођена економском кризом. Неке чланице су банкротирале. Привреда је у рецесији. Због великог отпуштања радника страхују од социјалне кризе. У проблемима је и око ратификације новог устава.

Са сличним проблемима (економска криза и уставна реформа) се сусреће и Босна и Херцеговина.

Значајнији кораци у процесу интеграција се неће десити прије социјалне и економске стабилизације обе стране. На нашој је страни да у међувремену озваничи пут којим жели да води интеграције.

Бојим се да за то имамо доста времена!

                                                  Текст је написан за портал www.frontal.rs

Недавни догађај из Добоја ме навео да поново размишљам о животу и смрти, о смислу и бесмислу политике, о јавности и њеном уплитању у приватни живот. Хиљаде мисли ми је прошло кроз главу и све се оне могу свести на следеће:

Једном, не дај боже, ако ме неко убије, на било који начин, и из било којег разлога, мојој партији забрањујем да тај догађај користи за било какве политичке нападе. Без обзира колико своје енергије и свог живота њој сам дао и још ћу дати, и без обзира колико сам због ње занемарио и колико ћу још занемарити своју породицу, ако се тако нешто икада деси, једино желим да заштитим своју породицу од додатног бола.

Онај који је прије неки дан, послије убиства господина Гарића, а у име партије у којој је он био потпредсједник, тај немили догађај искористио за политичке нападе, није пуно размишљао о болу несретникове породице. Тако нешто није пало на памет ни уредницима неких медија који су у тој вјести само и једино видјели робу на којој ће нешто зарадити!

Ова, надам се, несмотреност, покренула је лавину међустраначких препуцавања. Жао ми је што се моја партија увукла у то блато. Жао ми је што смо морали реаговати и што смо на тај начин додатно отежали ситуацији породици која је остала без хранитеља.

Не кријем, нисам се слагао са политиком коју је господин Гарић водио у Добоју. У више наврата сам оштро осуђивао његове потезе током протекле кампање. Тај политички, додао бих пословни, анимозитет ме додатно мотивише на осуду његовог убиство без обзира на Савићеве мотиве. Нема мотива који такав чин може оправдати! Искрено се гадим политичких препуцавања која су услиједила. И да је био све оно што у неким медијима пише, ипак је био човјек и ако ништа, бар зато, би се јавност требала понашати много достојанственије.

Сва та политиканска препуцавања и медијска шпекулисања, која су произашла из ћутања надлежних институција, много говоре о зрелости нашег друштва. На овом случају се најбоље види оно што се сваки дан дешава - злоупотреба слободе говора.

Неки политичари, мотивисани самодоказивањем, властољубљем или фрустрацијама, често својим иступима, у којима пренебрегавају или заобилазе истину, угрожавају ментално здравље грађана. Макијевализам им је доминантна црта дјеловања. Обилато користе своје право али премало имају осјећаја за одговорност. У тој игри останка или доласка на власт често, без икакве потребе, неки увлаче оне који и без тог, довољно пате.

Када разматрамо јавне личности видимо само оно што је за њих позитивно.Говори се о њиховим платама, друштвеним привилегијама, популарности, и то по правилу са пуно зависти. Ријетки су они, мимо политичке арене, који знају колики притисак и неизвјесност због политике трпе њихове породице. Колико су ускраћене на емотивном нивоу због општег интереса.

Вјерујте ми, јер говорим из личног искуства, често њихова дјеца пожеле да им се родитељи баве неким другим послом који може бити и трипут мање плаћен само да су више са њима и да су мање изложени стресу.

Гдје су границе политичке јавности? Да ли она треба поштовати породичне трагедије, што насилна и пријевремена смрт човјека, ма колико он био јавна личност, јесте? Да ли у таквим ситуацијама право јавности да буде информисана о свим детаљима може да буде на неки рок суспендовано?

Одговор је да! Наравно, ако смо још увјек људи!

                                                Текст је написан за портал www.frontal.rs

Da nije ove krize manje bi me bolilo. Da nas svako malo ne kritikuju zbog ne domaćinskog poslovanja i postupanja više bi ih trpio (možda). Ekonomski eksperti i eksluzivne patriote ostavile su za sobom dugačke repove. Kritikuju nas ovih dana zbog privatizacije. Kažu da smo rekli da ćemo privatzaciju završiti još prošle godine. Kažu da su oni to mnogo bolje radili. Jesu brže al brže ne znači bolje. Ajd što su one banke za po marku, dvije, sto hiljada prodavali, nego što su nam Bosku u rinfuzi prometovali. Onakva lokacija, onolika površina! Dobar trgovac bi za nju mogao bruku para dobiti. A oni na sitno je arčili. Prodali poslovne prostore gdje su nekad bili izlozi. Ajd bar da je Vlada ili ona direkcija odluku donijela nego ni to. Dodik pokušao rješiti pa se sapleo na njihove repove. Teško čovjek može popraviti šta su oni zabrljali. Umjesto da za onakvu lokaciju, za nekad najveću robnu kuću na Balkanu uzmemo bar tri miliona eura mi zbog njihovog javašluka padošmo 9 miliona KM. Nije mi žao onih četiri miliona što će Vlada uložiti u socijalni program. Bar će onih 230 radnika dobiti najveći dio zaostalih plata i moći koliko toliko mirni da odu u mirovinu. Nije mi žao ni ona tri miliona eura. Čim se na sudu rješe ti poslovni prostori prodaće je Vlada. Žao mi šanse, žao mi izgubljenog vremena, žao mi novih radnih mjesta.

Gledam one Ruse što su kupili naše rafinerije. Ljudi se vala ne šale. Nekad sam bježao od onih Petrolovih pumpi ko đavo od krsta. Danas imam strpljenja i malo pričekati da mi sunu goriva u rezrvoar. Ljudi oboriše cjene tako da ni jedan biznismen iz rodnog mi predgrađa više ne namjerava otvorati pumpu. Da nisu došli bome kod mene u kraju bi vrlo brzo na jednog čovjeka jedna pumpa došla. Usmjeriše lokalni kapital u nekom drugom pravcu. Kažu neki ta rafinerija posluje sa gubitkom a ja ih pitam kako i ne bi kad su tolike pare u nju morali investirati? Ljudi, prodašmo im na pravdi bog hrpu gvožđa. Ne, nisu oni to kupili jer smo mi njihova slovenska braća. Jasna im je računica a mi je vala ne moramo ni znati. Hoće sad i neka ulja za turbine i transformatore da proizvode u Modriči. Kažu da samo jedna rafinerija u Evropi to radi. Ja kažem neka, vala i tih novih 50 radnih mjesta je zuvar.

Zuvar je i onaj vodovod što će mi možda do kuće u mom rodnom selu doći. Kažu primarni vod. Neka je. Sad samo imam hidrofor. Našao mi načelnik Topolović nekakav "meki kredit" u Austriji od njihove Vlade. Kažu u selu da je to loše jer će neke švabe doći kopati po lijevču i župi i u zemlju te cijevi metati. Dok mi pričaju ja ih vidim kako oni baš to rade a oni mi vele "uf, ti si neki vizionar". Ama nisam nego de malo zdrave logike. Misle ljudi da se to "Štrabaku do Doboja” isplati austrijanca dovoditi kod nas da radi. Samo put i hranu da im plati ode čvrsta zarada od mekog mu kredita. Kažem biće tu nekih inžinjera njihovih al i bolje da tu budu, možda nešto nauči i pokoji naš. Stari ljudi vele da nije zgoreg učiti od boljeg.

Bi mi ovih dana šef partije u Hercegovini. Osta u centru  istočne (Trebinju) i ustvrdi da neće na marginu u centar zapadne (Mostar). Bio tamo i bavio se strujom. Zaključak je da struje ima i da para i za nju i od nje ima. Bogme smo prošle godine od izvoza nje zaradili 168 miliona. Kad smo poplaćali što smo imali osta 26 miliona i to se zove profit. Kažu oni dole što ga dočekaše da su skupili i 222 miliona da se opet u struju uloži. Lijepo nema šta. Samo nek oni ulažu, proizvode i izvoze. Kiše vidim ima. Ugalj se za terme kopa. I dobro. Samo nije dobro što nam oni Česi utekoše. Kažu da su ih prepali mali akcionari. Čudni su ti Česi,e da smo bar prije znali da se boje malih stvari i ljudi ulaz na berzu bi bio ko na Akvanu nekad. Ovako dadošmo temu onom Vukoti za novo skupštinsko/guslarsko dijelo, ali I to je kultura.

Sinoć na BN gledam onu Cenićku. Prikazuju je u Zvorniku. Puna sala do pola, samo nekako mi mala. Viče "recite ne dok nije kasno". Znam da je dotična gospođa ekonomski analitičar i čudim se čudom što o seksu priča. Oko nje sve neke starije gospođe. Znam da je bila pri SDS-u pa kontam oni su konzervativna stranka pa prave skup oko onog prije braka. Malo kasnije se krstim i lijevom i desnom, ama fulio sam totalno. Ni seks, ni SDS. Kaže spiker nako iz offa "istakla je Cenićka na danas održanoj tribini foruma žena SDP-a o globalnoj ekonomskoj krizi".

Nije tu kraj ako kraja uopšte svemu ovome ima. Zove me kolega poslanik, kaže da mu je kolegica poslanica rekla da sam neku noć dao ne kolegijalnu izjavu za medije. Kolege smo pa me pita čim sam ja to uzrujao ionako uzrujanu nam kolegicu. Stanem, malo razmislim. Tako dok razmišljam obojicu unervozim. Taman kad smo obostrano htjeli zalupiti slušalice (fiksna je jeftinija) upali mi se lampica (jeftina tarifa počela). Sjetim se da sam podržao kresanje para iz budžeta političkim partijama. Kolega kaže "a to, pa šta se ona zajapurila ko da je iz PDP-a".

Konsultacije su završene. Novi tekst deklaracije je podjeljen poslanicima. U odnosu na prijedlog dokument je pretrpio promjene. U novom tekstu se ne pominje mogućnost promjene člana I, tačke 3. Ustava Bosne i Hercegovine koji definiše da se BiH sastoji od dva entiteta - Republike Srpske i Federacije BiH. Prvobitna namjera Predsjednika Republike je bila da se Ustav u ovom djelu mjenja u pravcu dogovora iz Pruda koji predviđa četiri teritorijalne jedinice. U izostavljenom djelu teksta je bilo naglašeno da je "jedna jedinica Republika Srpska, u sadašnjem kapacitetu - kao jedinstven, nedjeljiv i teritorijalno cjelovit entitet". Takođe je brisan dio teksta koji govori o uređenju sa eventualne tri federalne jedinice kao i poziv na prioritetnu strukturalnu reformu drugog entiteta, zbog njegove nedovoljne funkcionalnosti i skupe organizacije.  Tačka 8. u stavu II je brisana tako da Narodna skupština neće zauzeti stav o promjeni imena Bosne i Hercegovine. Podsjećanja radi u prvoj verziji Deklaracije pisalo je da bi se ona mogla zvati " Savezna Republika BiH, ili Fedralna Republika BiH, u skladu sa usvojenim modelom državnog uređenja". Ostale primjedbe i dopune nisu od većeg značaja osim dopune koju je predložio SNSD, a koja se odnosi na racionalizaciju oružanih snaga sa demilitarizaciom kao konačnim ciljom.

Deklaracija definiše Bosnu i Hercegovinu kao složenu državu zasnovanu na dejtonskom modelu državnog uređenja.  Ta složena država bi trebala biti organizovana na tri nivoa: državni, entitetski (srednji nivo) i nivo lokalne samouprave. Zajednica bi trebala imati svoje nadležnosti, te da bi entiteti trebali dijeliti neke nadležnosti sa zajednicom i da bi oni (entiteti) trebali imati isključivo svoje nadležnosti. Nadležnosti BiH moraju biti taksativno pobrojane kao i podjeljene nadležnosti. Entitetima bi, stav je iz Dekleracije, pripadale sve funkcije i nadležnosti osim onih koje su u Ustavu zajednice taksativno pobrojane kao nadležnosti države ili podjeljene nadležnosti. Prenos nadležnosti se entiteta na institucije države mogao bi se vršiti samo na osnovu sporazuma entiteta i na način i po postupku predviđenom za promjenu Ustava.Deklaracija zagovara i mogućnost povrata onih nadležnosti koje su ranije prenijete sa entiteta na državu a čiji prenos nije opravdan niti je održiv.

Vlast na državnom i srednjem nivou zasnivala bi se na načelu podjele vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku.  Organi izvršne vlasti na nivou BiH bili bi, kao i do sada, Predsjedništvo i Savjet ministara. Predsjedništvo bi imalo tri člana koji bi se rotirali na mjestu predsjednika. Izbor članova predsjedništva (predsjednik i dva podpredsjednika) bio bi direktan, sa pravom kandidovanja svih građana, s tim da bi iz Republike bio biran jedan a iz Federacija dva člana organa. U Predsjedništvu ne bi smijlo biti više od jednog pripadnika bilo kojeg konstutivnog naroda. U deklaraciji se takođe navodi da bi bio opravdan prenos nekih nadležnosti sa Predsjedništva na Savjet ministara, ovde se prvenstveno misli na budžet koji po postojećem ustavnom riješenju Predsjedništvo predlaže Parlamentarnoj skupštini.

Po novom ustavnom riješenju Savjet ministara nebi smijeo donositi odluke preglasavanjem predstavnika entiteta ili konstutivnih naroda. Njegov sastav mora da odgovara entitetskoj i nacionalnoj zastupljenosti. Parlamentarna skupština bi trebala ostati dvodoma a izbor i način odlučivanja u oba njena doma nesmije narušiti sadašnji entitetski balans. Eventualna nova ustavna riješenja moraju ostaviti konstutivnim narodaima pravo zaštite vitalnog nacionalnog interesa a entitetima pravo zaštite entitetskog interesa kroz entitetskog glasanja i entitetsko veto.

Nova ustavna riješenja bi trebala eliminisati trenutnu praksu dogradnje ili izmjene Ustava od strane Ustavnog suda BiH. Sudije ustavnog suda, navodi se u Deklaraciji, bi smijeli biti samo domaći državljani zato se predlaže izmjena člana IV tačke 1(a) Ustava u kojoj stoji da tri člana Ustavnog suda BiH (od ukupno 9) bira predsjednik Evropskog suda za ljudska prava. Ovaj član ograničava suverenitet Bosne i Hercegovine i izraz je direktne uloge međunarodne zajednice u ustavnom sistemu.

U mogućim ustavnim promjenama "neosporni su naziv, postojanje, teritorija i puni kapacitet ustavnih nadležnosti Republike Srpske kao pravne, političke i ekonomske kategorije zasnovane na Dejtonskom mirovnom sporazumu", jedan je od osnovnih principa na kojem je zasnovana Dekleracija. U razradi tog principa stoji i da je Dejtonski mirovni sporazum garant teritorijalnog integriteta BiH i Republike Srpske kojoj po njemu pripada 49% teritorije zajednice.

Rasprava o Deklaraciji u Narodnoj skupštini je završena. U srijedu 25. marta prije glasanja narodnim poslanicima će se obratiti još jednom Prof. dr Rajko Kuzmanović, Predsjednik RS. Izvjesno je da postoji dovoljan broj glasova da se usvoji izmjenjena Dekleracija. Takođe je sigurno da za dekleraciju neće glasati poslanici iz Stranke za BiH i Stranke demokratske akcije. Srpska demokratska stranka i radikali još nisu iznjeli svoj konačan stav.

Bošnjačke partije se ne slažu sa samim konceptom deklaracije i glasa će protiv. Oni smatraju da dekleracija podržava postojeće, po njima nefunkcionalno, uređenje koje ne dozvoljava Bosni i Hercegovini da funkcioniše bez blokada od strane njenih entiteta.  

Srpska demokratska stranka smatra de je Dekleracija metodološki pogrešna jer nije "ocjenila da li je postojeće ustavno uređenje Bosne i Hercegovine prihvatljivo za Republiku Srpsku", te da ona nepotrebno sadrži odredbe "kojima se zagovara redefinisanje ustavnog uređenja" i koje su direktni rezultat Prudskog procesa kojem se oni protive. I pored tog oni se slažu sa najvećim djelom Dekleracije te će poslije analize na sjednici kluba donijeti konačni stav.

I srpski radikali se slažu sa najvećim dijelom Dekleracije. Oni su tražili da se izostavi dio koji se odnosi na status Brčkog s obzirom da su oni predlagali podjelu te opštine između entiteta. Kao i SDS i oni još nisu zauzeli konačan stav. Predpostavljamo da će zbog stava o Brčkom biti uzdržani prilkom glasanja.

Pored partija (SNSD, DNS, SP) koje su podržala profesora Kuzmanovića na prijevremenim predsjedničkim izborima za njegovu deklaraciju će sigurno glasati i poslanici poluopozicionog PDP-a a podršku ovom dokumentu je najavila i Demokratska partija Dragana Čavića.

Juče je gospodin Dodik, premijer RS i predsjednik SNSD-a, izjavio da u razgovore o ustavnim promjenama treba uključiti "širi krug i stranaka i institucija" te da ono što su do sada uradila tri lidera vezano za ovu temu treba shvatiti kao "inicijalnu priču". 

Neki dan u nekom razgovoru sa nekim BH ministrom jedan strani diplomata nako lakonski reče da će male ekonomje izaći iz krize kad izađu velike. Ko ono, šta se vi mučite, radili ne radili, donji ste. Ima ta njegova priča i neke logike. Nisu baš toliko tupave "lokalne vlasti", kako oni nas vole nazvati. Nije nama cilj da rješimo globalnu ekonomsku krizu. Nama je cilj da ublažimo njene efekte na nas.

Koliko se bojim njenih efekata na naše društvo toliko se bojim i posljedica mogućih rješenja. Nije ovo prvi put da idiotiska misao zasnovana na pohlepi i gramzivosti nazvana ekonomskim (neo)liberalizmom dovede čitav svjet na ivicu kolapsa. Tako nešto se desilo i početkom 30-ih godina prošlog vjeka. Ta se kriza rješavala po njemačkom i američkom modelu. Njemački model je bio ulaganje u vojnu industriju. Oružje koje je tad proizvedeno naši predci, kao i skoro čitava svjetska populacija, su osjetili na svojoj koži. Drugi, američki model, je bio ulaganje u javne radove, izgradnja puteva, mostova i drugih infrastrukturnih objekata. Poznavaoci kaži da se na iskustvima Njudila, kako je taj model nazvan, zasnivaju mjere Obamine administracije. Postoje neki ekonomski stručnjaci koji kažu da iz "Velike ekonomske krize" Amerika se nije izvukla krampom, tačkama i lopatom nego novim tenkovima, bombarderima i topovima. Znači isto kao i Hitlerova Njemačka.

Ostavimo za nama promišljanja o globalnim stvarima. Ipak je naša ekonomija mala. Ipak se mi možemo baviti samo ublažavanjem poslijedica globalne gramzivosti. Jedan od načina je i suzbijanje lokalne gramzivosti svođenjem javne potrošnje u neke normalne okvire. Bosna i Hercegovina je u ovoj kategoriji trostruki šampion bivše Jugoslavije. Na penzije, invalidnine,  zdravstveno osiguranje, plate činovnicima i funkcionerima, putne troškove, reprezentaciju, službene automobile i telefone i ostale troškove javnih nam vrlih službi u Bosni i Hercegovini, kao zbiru Republike, Federacije, Distrikta i zajednice odlazi 50% bruto društvenog proizvoda. S obzirom da Republiku vodi stanoviti lijevčanin, a ti lijevčani (a ja sam jedan od njih) su poznati kao škrtice, vlasti u Fedraciji su sebi dale oduška pa su radujući sumnjive neratne invalide, demobilisane (ne)zaposlene borce, svoje silene ministre i poslanike odriješile državnu kesu i dale u javnu potrošnju 65% federalnog društveno bruto proizvoda. Vole ljudi da troše, ostala im valjda navika iz dobrih donatorskih vremana. Tada raširili prava pa ih sad boli glava. Al ne predaju se oni, već dižu kredit, i to od komercijalnih banaka kako bi nastavili finansirati javnu potrošnju. Kredit će vratiti drugim kreditom. Bojim se da će na kraju početi pozajmljivati od kamatara. Dužničko ropstvo!

Republika se već duže vrjeme hvali evropskim nivom javne potrošnje. Dugo smo bili na 39% bruto društvenog proizvoda. Mjerama štednje smo je spustili na 35% što je nešto manje od trenutnog evropskog prosjeka koji je 35,8%. Smanjili smo plate izabranim licima i funkcionerima državne uprave. Stalno se radi na racionalizaciji troškova administracije. Ostvarene uštede bi se trebale usmjeriti u investicione projekte a po potrebi i u socijalne fondove. 

U Republici trenutno ima oko 210 000 penzionera, i za isplatu penzija je potrebno mjesečno izdvojiti nešto više od 70 miliona KM. Menadžment Fonda PIO na nedavno održanoj konferenciji za štampu je ustvrdio da punjenje fonda ide dobro te da je čak nešto i veće u odnosu na isti period prošle godine. Ova informacija ne ukazuje na povećanje broja osiguranika (zaposlenih) nego je poslijedica izmjene zakonodavstva u oblasti direktinih poreza. Osnovni cilj vladine politike u ovoj godini u oblasti penzionih davanja je zadržavanje postojećeg nivoa.

U decembru prošle godine u Republici je bilo nešto više od 301 000 zaposlenih. Po podacima koje je nedavno objelodanio Savez sindikata RS u periodu od decembra 2008. do početka marta 2009. bez posla je ostalo oko 3 500 radnika. Samo u jednom danu je više stotina rudara ostalo bez posla u Srebrenici. Dosta radnika su odpustile firme koje su osnovane stranim kapitalom. Kako navode u sindikatu postoji i dosta zloupotreba trenutne situacije od strane poslodavaca koji pod krinkom ekonomske krize vrše restruktuiranje preduzeća a u cilju ostvarivanja dodatnog profita.

Poslije dugo vremena desio se pad cijena prehranbenih proizvoda. Republički zavod za statistiku bilježi deflaciju od 0,3%. Uzroci deflacije su pad potražnje koji je uzrokovan ekonomskom krizom, te pad cjene goriva koji se desio poslije pokretanja rafinerije nafte u Brodu. Deflatorna kretanja još nisu dotakla tržište nekretnina. U građevinarstvu radi oko 22 000 ljudi. Ova grana je tokom proteklih godina bila visoko profitabilna. Cjene kvadrata, zahvaljujući kreditnim zaduženjima građana, su dostigle nebo. Kako saznajem trenutno je mala potražnja. Cjene još uvjek ne padaju, što ukazuje na visoku akumulaciju kapitala. Vlada će kroz javne investicje pokušati održati zaposlenost u ovom sektoru. Zadržavanje trenutne zaposlenosti u građevinarstvu može se ostvariti samo ako cijene nekretnina budu padale.

Ekonomske krize dovode do kriminalizacije privrednih tokova, porasta šverca, rada na crno, utaje poreza. Iz tih razloga Vlada Republike Srpske neće odustati od procesa fiskalizacije koji ima za cilj dovođenje svih privrednih subjekata u ravnoparvan, zakonom omeđen položaj. Fiskalizacija treba da prikaže sa koliko novca tačno privreda i građani Republike učestvuju u ukupnoj sumi prikupljenih indirektnih poreza.

Svaka društvena kriza utiče na psihu pojedinca. Ne treba lagati ljude da među nas kriza nije stigla ali ih ne treba ni strašiti sa katastrofičnim predviđanjima. Danas nam je ponovo potrebna solidarnost u porodici, u lokalnoj zajednici, u firmama i institucijama. Među nama nema mjesta egoizmu i bahatosti. Danas je osnovni cilj, glavni interes, očuvanje radnih mjesta. Pozivam Vas da u ostvarenje tog cilja se i Vi uključite a jedan od načina je i da kupujete artikle proizvedene u Republici Srpskoj. Biće vremena za hajnekene, fruktale i nutele... 

Ustavna deklaracija još nije usaglašena. Na konsultativnim sastancima po prvi put učestvuju predstavnici bošnjačkih partija. Poslije dva kruga razgovora možemo reći da su, između ostalog, prihvaćene i neke primjedbe Stranke za BiH. Jedna od njih se odnosi na brisanje u stav II tačke osam. Isti zahtjev je došao i ispred Srpske radikalne stranke. Zahtjevi su isti ali su različita obrazloženja.
Murselović i Mihaljica, kao predstavnici svojih stranaka u pregovorima su tražili brisanje sledeće rečenice: " Bosna i Hercegovina bi se mogla nazvati Savezna Republika Bosna i Hercegovina, ili Federalana Republika Bosna i Hercegovina, u skladu sa usvojenim modelom državnog uređenja."
Zahtjev svoje stranke gospodin Murselović obrazlaže time što je Milošević u Deytonu postavljao isti zahtjeve te dodaje "da su ti zahtjevi već osuđeni u Presudi Međunarodnog suda pravde." Na ovaj način gospodin Murselović samo ponavlja već dobro poznate stavove svoje partije da je na Bosnu i Hercegovinu izvršena agresija od strane tadašnje SR Jugoslavije, da je u toj agresiji izvršeno etničko čišćenje na teritoriji Republike Srpske te da je ona genocidna tvorevina i da samim tim ona treba biti ukinuta.
Obrazloženje srpskih radikala je dijametralno suprotno. Oni smatraju da su ovakav pristup bošnjački predstavnici zagovarali u Deytonu, te da bi proglašenje BiH republikom (saveznom ili federalnom) moglo predstavljati "veoma veliku kočnicu po eventualni raspad BiH, koji praktično slijedi".
Iako su im ciljevi suprostavljeni, njima su mete iste. Pored ovog, radikali i silajdžićevci se bune protiv predloženog rješenja za Brčko i čitavog prudskog procesa.  Svaki dogovor za njih je ravan izdaji.
U budućnosti njihova beskompromisna crta može da dovede ili do nestanka ovih partija ili do još jednog krvavog rata. Broj na izborima osvojenih glasova ovih partija je mjerilo zrelosti naroda i građana u Bosni i Hercegovini.