Nikola Baštinac

Сада слободно можемо пожељети лаку ноћ Републици Српској.

И не само то, него јој можемо пожелити и добро јутро, а да при том нисмо одгледали вијести у осам, прочитали хрпу штампе и обавили пар телефонских разговора, са добрим познаваоцима прилика, којима почињу бројеви са 033 и +381. Нестанак Републике више није питање дана, мјесеца, године, па ни деценије, него наше воље.

Признале су то и најjаче државе свијета, шаљући своје амбасадоре на конститутивну сједницу новог сазива Народне скупштине Републике Српске. Њихово присуство потврда је ријечи новог Предсједника Републике, Милорада Додика, који је рекао да ми никада са њиховим државама нисмо били у сукобу и да је наш сукоб био са „локалним странцима“ и то само због њиховог мјешања у унутрашњу политику. „Локални странци“ су прихватили новонасталу ситуацију, те су сами себе развластили, одричући се права на аминовањe министара.

Промјена се осјећа и у понашању политичких представника друга два конститутивна народа. Представници хрватског народа су ове реалности већ дуже вријеме свијесни, те на основу наших искустава траже ентитет за себе. Ми их у томе подржавамо, јер сматрамо да она права која има српски народ у Босни и Херцеговини, заслужују и друга два конститутивна народа. Тих права су свијесни и многи бошњачки политичари који су своје дјеловање свели на уставни оквир. Још се само на ивици оквира трсе Лагумџијини комунисти. Вјероватно још пар кругова, у супротном ће доживjeти судбину Силајџићеве странке.

Унитаризам је за сада поражен. Све су јачи захтјеви за реорганизацију Федерације и реформу неефикасних заједничких институција. Једино су извјесне козметичке промјене Устава БиХ ради његовог усклађивања са Европском повељом о људским правима. Трансформација ОХР је тек пука формалност.

Избор Небојше Радмановића у Предсједништво БиХ и споразум са нашим „вјечитим ривалом“ СДС-ом, значајно ће смањити утицај босанскохерцеговачке политичке кризе на унутрашње прилике. Уставни преговори, испуњавање услова за трансформацију ОХР и остале теме из сарајевске котлине; неће имати значајан утицај на свакодневни живот наших грађана. По први пут створени су политички услови за значајније унутрашње реформе.

Стабилна позиција према Сарајеву враћа живот обичног човјека на прво мјесто листе приоритета. Тек послије пет година владавине, СНСД је створио услове да заигра на свом терену, на терену социјалних и економских реформи. Због неизвјесне позиције Републике, опрезно смо стварали услове за реформу јавне управе. Сада је вријеме да нова Влада раскрсти са лошим навикама оних који су партијским, рођачким, земљачким и другим везама дошли у државну службу. Вријеме је да у хардвер који смо изградили на Тргу Републике, инсталирамо одговарајући софтвер.

Хардверском дијелу реформе образовног система такође је дошао крај. Сада нам предстоји стварање система који ће нашу заједницу трансформисати у предузетничко и партиципативно друштво, у којем ће бити много више инжењера него менаџера, правника, новинара...

Пред новом Владом је и завршетак постављања економског система, што ће бити отежано ефектима глобалне кризе. Поред завршетка мреже ауто-путева, њена дужност је и покретање значајнијег инвестиционог циклуса у области енергетике, као и рјешавање питања управљања над земљорадничким задругама.

Нови кабинет ће имати и сасвим другачију политичку позицију у односу на претходни. Сада је извјесно да он неће водити, већ само спроводити политику коју ће утврђивати Предсједник РС и Народна скупштина. Рад новог кабинета ће бити пажљиво праћен, не само од стране ове двије институције, него и од читаве јавности. У таквим условима „кожа“ министра ће по прилично изгубити на вриједности.

Послије петогодишње владавине Савеза независних социјалдемократa Република Српска је дошла пред затварање првог поглавља своје историје. Послије ових избора њена будућност је извјесна. Извјесност отвара нове друштвене хоризонте. Тражи одговор на другачија питања. Питања свакодневног живота обичних грађана, а на њих прави одговор једино може дати модерна љевица.

Зато лаку ноћ Републико, а добро јутро грађани Српске.

Savez nezavisnih socijaldemokrata očekuje ubjedljiv izborni trijumf, što će se najbolje vidjeti po broju poslanika u Narodnoj skupštini RS, gdje bi interese građana RS trebalo da brani više od 40 poslanika SNSD.

Očekuje to poslanik SNSD u republičkom parlamentu Nikola Baštinac, koji je ponovo kandidat ove stranke u Izbornoj jedinici jedan. On je u intervjuu "Fokusu" rekao da SNSD očekuje i veći broj poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH. Da bi uspjeh bio potpun, po mišljenju Baštinca, pobrinuće se lider SNSD, Milorad Dodik, koji će biti novi predsjednik RS, kao i Nebojša Radmanović, dosadašnji i budući srpski član Predsjedništva BiH.

FOKUS: Na čemu vi zasnivate predizbornu kampanju?

BAŠTINAC: Kampanju zasnivam na direktnom kontaktu s građanima, a u proteklih dvadesetak dana razgovarao sam licem u lice s više od dvije hiljade ljudi. Programski, moja kampanja je kao i program SNSD, čuvanje institucija RS, jačanje našeg sela. Dosta razgovaram s mladim ljudima o nastavku programa, koji je Vlada RS u ove četiri godine imala, a to je prvi posao za pripravničko stažiranje i program subvencioniranja zapošljavanja mladih u privredi. Treći program, koji je u pripremi, a koji će nakon izbora ući u proceduru, jesu centri za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, kako bi mladi ljudi dobili nove vještine na tržištu rada i na taj način sebi olakšali put do radne knjižice.

FOKUS: Na šta ste posebno ponosni u svom dosadašnjem poslaničkom mandatu?

BAŠTINAC: Definitivno to je program za subvencioniranje i zapošljavanje mladih u privredi. Na osnovu tog programa, skoro 500 mladih ljudi je dobilo posao u privredi. Interesantno je da, kada smo predstavili taj program i kada je on zaživio, sve opozicione stranke, koje su inače kritički orijentisane prema svemu što radi Vlada, podržale su ove aktivnosti. Jedna od stvari, na koju sam posebno ponosan i zbog čega sam srećan, jeste pravedniji sistem stipendiranja iz javnih fondova. Bilo je nepravednih situacija da su ljudi dobijali po šest-sedam stipendija, a da neki ljudi, koji su ispunjavali uslove iz tog razloga nisu imali mogućnost da dobiju stipendiju.

FOKUS: Zbog čega bi vam građani RS trebali ponovo dati povjerenje?

BAŠTINAC: Nemam pravo da pozovem građane da glasaju za mene, pogotovo ne građane koji su u mojoj izbornoj jedinici, mome Lijevču, u mojim Laktašima, mome Potkozarju, Župi, opštini Gradiška, Srpcu. Oni će izaći na izbore i reći šta misle o meni. Vidjeli su šta sam radio četiri godine u NSRS. Znaju šta sam radio svih ovih 10 godina od kada sam u politici. Znaju i stvari koje sam radio vezano za omladinu, za zaštitu RS i za pomoć našim poljoprivrednicima i jačanje sela. Neka se na osnovu svih tih činjenica odluče i 3. oktobra vide da li sam zadovoljio njihove kriterijume. Neophodno je nastaviti sa solidarnošću u našem društvu. Podsjetio bih na konkretne stvari. Kada je počela ekonomska kriza, prvo smo smanjivali plate funkcionerima, da bi sačuvali plate policiji, prosvjeti, administraciji i drugima. Kada smo morali smanjiti drugima, onda smo opet smanjivali i funkcionerima. Ukoliko budem izabran u narednom sazivu, zalagaću se za još veću solidarnost, ne samo na institucionalnom nivou, nego ću svojim ličnim primjerima, kao i do sada od svoje plate što sam stpendirao studente, pomagao ekskurzije, socijalno ugrožene porodice i to u smislu da ih ojačam da oni što prije stanu na svoje noge i postanu punopravni aktivni članovi naše zajednice. Tako ću nastaviti da se ponašam i poslije ovih izbora.

Jaka Srpska

FOKUS: Koja bi bila vaša poruka građanima RS?

BAŠTINAC: Moja poruka je stranačka poruka "Zauvijek Srpska", jaka Srpska, a Srpska može biti jaka ako imamo dobar obrazovni sistem, jako selo i jake institucije. Naravno, tu podrazumijevam i zajednicu, koja daje velike šanse mladima. Na tome svemu SNSD je i do sada radio i radiće i ubuduće.

27.09.2010. interviju iz dnevnog lista Fokus

                                                                     SDS izmišlja glupe zavere!

SNSD je najjača stranka u svakom delu Srpske i to bi konačno trebalo da shvate i u SDS u, a ne da stalno izmišljaju neke zavere

U istočnom delu je vidljiv napredak u svakom smislu, a primetno je da se na taj prostor vraćaju mladi ljudi

Poslanik Saveza nezavisnih socijaldemokrata u Narodnoj skupštini Republike Srpske Nikola Baštinac tvrdi da u suštini izmena i dopuna Izbornog zakona RS želja za poštovanjem demokratskih principa i što boljim predstavljanjem građana Srpske u parlamentu.

On u razgovoru za Press RS dodaje da iza predloga novog izbornog zakona ne stoji nikakve igre oko istočnog dela RS i da nema prebacivanja mandata u zapadni deo!

- SDS je paranoičan, jer u svemu, pa i u ovom nacrtu zakona, vidi teoriju zavere. Dakle, nema ni govora da Vlada RS i SNSD u bilo kojoj sferi zapostavljaju istočni deo RS - kaže Baštinac.

Imate li konkretne podatke koji to potvrđuju?

- U istočni deo RS je ulagano i u prvom mandatu SNSD-a krajem devedesetih, a u ovom aktuelnom mandatu da i ne govorimo! Svakim danom je vidljiv napredak u svakom smislu, a primetno je da se na te prostore vraća određeni broj ljudi, prevashodno mladih. Zato ne pije vodu SDS-ova priča da smo izmenama i dopunama izbornog zakona RS dokazali da zanemarujemo istočni deo RS.

Da li SNSD menja broj mandata po izbornim jedinicama zato što ima veću podršku u zapadnom nego u istočnom delu RS?

- To je prazna i neutemeljena priča. Pogledajte rezultate proteklih lokalnih izbora! Oni pričaju da im navodno otimamo mandate u izbornim jedinicama pet i šest, ali pre svega treba da analiziraju rezultate opštinskih izbora u tim lokalnim zajednicama pa neka naprave zbir svih glasova u tim izbornim jedinicama i videće da je SNSD ubedljivo najjači u odnosu na sve druge partije!

Zašto se onda opozicija usprotivila izmenama zakona?

- Teško je proniknuti u njihove razloge. Ne verujem da su to poslanički mandati jer ti mandati svakako pripadaju SNSD-u, samo će sada preći iz jedne u drugu izbornu jedinicu! Tu njihovu priča o razvoju istočnog dela više niko ne sluša, a sve zbog politike koju su godinama imali prema tom delu Srpske! Oni treba da se saberu i da uvide da je SNSD najjača stranka u svim delovima RS.

Mislite li da je SDS već krenuo u izbornu kampanju?

- Može biti, ali ni tu mi SDS nije potpuno jasan kao ni svi njihovi, nazovi, stavovi!

Zašto?

- Oni nemaju jasan stav ni po jednom ključnom političkom pitanju i kada god se nešto dešava, uvek samo traže sednicu parlamenta! Na toj sednici obično budu prihvaćeni stavovi SNSD-a!

Ž. Marković

dnevni list Press RS, 27.10. 2009. 

                                                                      U kutiji politikanstvo

Predložene izmjene Izbornog zakona RS omogućavaju kandidovanje svih državljana RS i BiH na izborne funkcije ukoliko imaju prijavljeno prebivalište u Srpskoj, odnosno ako su upisani na birački spisak, što je uobičajena praksa cijelog svijeta, rekao je za "Fokus" Nikola Baštinac, poslanik SNSD-a u parlamentu RS.

Baštinac je ovo rekao reagujući na izjavu Adila Osmanovića, potpredsjednika SDA, koji je predložene izmjene protumačio kao onemogućavanje kandidovanja Bošnjaka na izborne funkcije u RS ukoliko ne žive na teritoriji Srpske.

- Samo kandidati koji imaju prebivalište u RS mogu biti birani. Ne vidim šta je tu sporno kada je to tako u cijelom svijetu, uostalom tako je predviđeno i Izbornim zakonom BiH i to je potpuno normalno - rekao je Baštinac.

On kaže da mnogi slični Osmanoviću, u RS primaju platu, imovina im je vraćena i obnovljena, dobijaju dovoljno novca od poreskih obveznika a ne žive s povratničkim narodom.

Baštinac je pojasnio kako glasači i eventualni kandidati koji nisu upisani na biračkom spisku u opštini u kojoj se kandidaju za funkciju ne mogu biti kandidati na izborima.

- To je sasvim normalno. Tu se u suštini ništa ne mijenja. Pitam se da li ovakav stav Osmanovića znači da on smatra da oni koji nisu na biračkom spisku, i uopšte ne glasaju, treba da budu izabrani. To je kontradiktorno. Da neko bude na biračkom spisku, treba da ima mjesto prebivališta i ličnu kartu izdatu od CIPS-a - zaključuje Baštinac.

Govoreći o promjeni odnosa direktnih i kompezacionih mandata, na šta je opozcija imala primjedbe, Baštinac kaže da je to uslovljeno s nekoliko tehničkih razloga.

- Neki ljudi stekli su punoljetsvo i dobili pravo glasa. Bilo je i demografskih pomjeranja. Po ovom nacrtu zakona biće 64 direktna mandata, a 19 mjesta biće ostavljeno za kompenzacione mandate. Za prvu i drugu izbornu jedinicu biće prebačena dva mandata. U prvoj izbornoj jedinici direktno će se birati 15 poslanika a u drugoj 14. Po broju trenutno registrovanih glasača na jedan mandat odlazi 17.862 birača. Broj birača u prvoj izbornoj jedinici iznosi 262.871, ukoliko se to podijeli sa 17.862 dobije se 14,72 što jeste 15 mandata. To je čista matematika i nema nikakve veze s politikom - konstatovao je Baštinac.

Pojašnjavajući član ovog nacrta zakona koji se odnosi na referendum, Baštinac kaže da ova riječ nerijetko u javnosti izaziva kontroverze iako ne postoji nikakva potreba za tim.

- Ovlašćenja Izborne komisije RS jesu vezana za provođenje referenduma na osnovu Zakona o sprovođenju referenduma, koji u Srpskoj imamo odranije. Kada se kaže referednum, onda to dobija konotaciju kao krupna politička tema. To može biti bilo koji referendum poput onoga za opoziv načelnika, što je neophodno unijeti u Izborni zakon - istakao je Baštinac.

Komentarišući najavljenu blokadu izmjena ovog zakona u Vijeću naroda RS od strane Kluba Bošnjaka, Baštinac je rekao da se po prvi put raduje takvoj mogućnosti.

- Osim što ovaj prijedlog ne ugrožava vitalni nacionalni interes bilo kojeg od naroda u RS, najavljena blokada može značiti da će u Klubu Bošnjaka konačno početi da rade ono za šta primaju platu - istakao je Baštinac.

CiK BiH bez primjedbi

Maksida Bajramović, porptarol Centralne izborne komsije BiH, rekla je da je ova komisija juče razmatrala predložene izmjene Izbornog zakona RS, ali da za sada nema ništa za javnost, izuzev da će i dalje pratiti ovaj proces.

- Izmjene Izbornog zakona RS jesu u formi nacrta i sve je tek u početku. Pratićemo ovaj proces i reagovati ukoliko se za tim ukaže potreba - rekla je Bajramovićeva.

RADOJIČIĆ: Glasove na vagu

Igor Radojičić, predsjednik parlamenta RS i predlagač ovog zakona, rekao je da osporavanje ovog zakona, od opozicije i partija s bošnjačkim predznakom, jesu čisto politikantstvo s obzirom na to da se radi o tehničkim rješenjima i usklađivanju sa Izbornim zakonom BiH.

- Trenutno imamo situaciju u kojoj glas jednog čovjeka na jednom mjestu vrijedi više nego na drugom mjestu u RS. Svaki glas mora imati istu vrijednost - rekao je Radojičić.

Dnevni list Fokus, 03.11. 2009.

Са овим, помало филозофским размишљањем, вјероватно би се сложили многи посланици, који ових дана јавно или тајно оспоравају приједлог измјена изборног законодавства. Противници приједлога предсједника Радојичића, своје личне страхове пакују у велике, јавности добро познате, политичке обланде.

Један од младих орлова Српске демократске странке свој страх од тежине "да ниси", прикрива "бригом" за народ истока Републике. Прво је рекао да се тако његовој странци краду мандати, а то се ради зато што њих народ тамо више воли него власт, те да ти крајеви испаштају због љубави према њима, а од љубави се не живи, па је народа све мање и мање. Закључио је да је то завјера.

Још гори од њега у артикулацији страха био је један дугогодишњи функционер Републике из реда бошњачког народа. Он се толико препао за себе, да је одмах повикао да су измјене против повратка и повратника, и да је то легализација геноцида. Поред страха за функцију, он је показао још један, не мањи страх. Њему се не живи међу својим бирачима. Дража му је раја из сарајевске чаршије.

Најгори су они који о свом страху нису јавно говорили. Рекли су само, кратко и искрено, ми смо против.

Против чега су то они?

Од посљедњег утврђивања расподјеле мандата по изборним јединицама, прошло је десет година. У том периоду, у западном дијелу (прва и друга изборна јединица) је дошло до значајног повећања броја бирача, док је на истоку (пета и шеста изборна јединица) тај раст био много мањи, што је довело да, по постојећој расподјели мандата, глас у Гацку или Шековићима вриједи као два гласа у Бањој Луци или Приједору.

У циљу изједначавања вриједности гласа у изборном процесу требало је по један мандат из пете (Подриње и И. Сарајево) и шесте (требињске) прерасподијелити на прву (приједорску) и другу (бањалучку) изборну јединицу. Такође би се тим изборним јединицама требао додати још по један мандат на уштрб конпензационе листе, која би се смањила са 21 на 19.

Предсједник парламента до овог рјешења је дошао искључиво математичким путем.

Проблем је што се његово рјешење не уклапа у рачуницу неких појединаца који, истини за вољу и по постојећој расподјели, тешко могу обновити мандат посланика.

Не знам да ли су тогa свјесни.

www.frontal.rs

Међу онима који су је видјели, има и оних који кажу да за то није крива мајка природа. Спомињу неке бјелосвјетске лијекове, које пије по препоруци европских и америчке бабице. Ваљда је мече преагресивно или није довољно такво. А коће им знати?!

Оно што се десило, и што од усхићења због могућег "рађања новог живота" многи од нас нису примјетили, основна је тема прве епизоде "Бутмирске клинике". Ова мини серија или сапуница (остаје да се види), почела је у стилу кримића. Десило се убиство! И то не било какво. Убијен је главни лик из прошле серије.

Серије која је играла на малим екранима и по нашим живцима протеклих 14 година. Неки су је вољели, многи не, али сви смо у њој учествовали. За оне који су због усхићења од доласка великих и познатих страних глумаца доживјели амнезију, поновимо да се серија звала "Протекторат", а да је главну улогу глумио насилник акронимског имена ОХР.

Режисери, опет исти, страни, у стилу највећих маркетиншких махера стварају у јавности фаму око наставка серије, не откривајући у којем смјеру ће радња да крене. Јавност је доведена до лудила. Домаћи глумци, колико се надају главним ролама, толико се боје и лошег сценарија. Лошег по себе и по своје фанове. Грађани се спотичу о нагађања.

Послије првобитног шока себи су дошли и фанови "Протектората". Прва реакција је бурна. Нису само забринути него и пријете. Предсједник једног од "ОХР фан клубова" споменуо је могућност нарушавања сигурности. Неки листови иду и корак даље, те шпекулишу о повратку ратних филмова на програме наших живота. Они најзагриженији се надају да ОХР ипак није мртав и да га је из НАТО војне базе у Бутмиру, под окривљем ноћи и уз помоћ неких домаћих глумаца, у свом џипу извезао страни епизодиста Рафи. Да је на сигурном, можда у Брчком, и да ће се, чим се мало прашина слегне, поново појавити у некој од нарених епизода.

Нада умире посљедња и њу подгријава сабља. Бонска сабља, која иако је мало оштећена од ударца у стуб електропреносне мреже, није поломљена. Спава у својим корицама. Ех, мисле обожаваоци "Протектората", кад би је само на дан могли добити или још боље на некој аукцији откупити... Свакако је серија пукла, а то је добра сабља, па шта кошта нек` кошта. Таква сабља, плус у априлу да се роди мече, их, и ето ти домаће филмске индустрије.

У Кули Републике нема славља. Тамо сједни пуно хладних глава. Не чека се само нови сценарио, већ се и разрађују улоге које би требале да задовоље очекивиња и жеље њихових фанова. Један негативац је мртав. Сабља је скоро па поломљена. Тврђава за сад очувана. Главно је питање да ли ће се међедица породити прије априла.

Режисери углавном о међедићу шуте. Само кажу да кувају босански лонац са пуно европске мркве.

Још један тест за наше желуце.

Неки дан сам се баш обрадовао. На нашем тржишту се појавила прва, колико толико пушљива, бањалучка цигарета. Дуго сам, желећи да личним примјером промовишем своје ставове, тражио замјену за страну дуванску прерађевину. Не, далеко од тог да ми та цигарета није одговарала. Није у том ствар. Ствар је у одговорности нас који смо некакве јавне личности. Често и нашироко причам около како странци требају да оду, како требамо да купујемо домаће производе... Пуна ми уста патриотизма, а у њим страна цигарета. Признаћете, не иде.

Није народ глуп. Народ слуша шта ми то причамо и ту причу упоређују са наши поступцима и понашањима. Ако хоћеш да те исти тај народ, због којег, зашто не рећи, добро живиш, бар поштује онда требаш своје ријечи подупријети и личним примјером.

Многи тврде да политичари углавном не раде оно што причају. Неки би то могли окарактерисати као шизофреност, док други, који су ближи истини то називају лицемјерјем. Глобално узевши политика је пуна лицемјерја и о том би се могла написати књига од пар стотина хиљада страница.

У тој књизи би се нашла и недавна изјава господина Иве Санадера. Говорећи на конференцији хрватских извозника он је мере наших власти којима се забрањује увоза перади, живих говеда и рибе из Хрватске назвао „неевропским и некоректним“.

Он прешућује да су ове мјере одговор на понашање институција државе у којој је он предсједник Владе. Наиме, још у фебруару ове године хрватске власти су забраниле увоз млијека из Босне и Херцеговине. Тај њихов потез данас неки правдају као „превентивну мјеру“. Али чега је то требала бити превенција? Они тврде да су на тај начин хтјели осујетити доношење закона о заштити домаћих производа и самим тим избјећи кршење ЦЕФТА споразума. А зар сам тај потез није био кршење истог тог споразума?

Забрана увоза млијека и млијечних производа требала је да заустави продор наших извозника на њихово тржиште. За само годину дана (2007) за нешто мање од 50% повећан је извоз наших производа на њихиово тржиште. У истом периоду забиљежен је и пад продаје њихових производа на нашем.

Фармери с којима сам у вријеме те кризе разговарао тврдили су да то нису једине мјере које су биле уперене против наших произвођача. Они су тад говорили да неки увознички лобији нуде домаћим мљекарама млијеко у праху како би оне смањиле откуп сировог млијека и самим тим гурнуле у пропаст велики број фармера.

Кординисаном акцијом републичких и заједничких институција спријечена је неевропска и нетолерантна тржишна активност хрватских извозника, њихове државе и домаћих увозничких лобија.

Тренутни сукоб око перади, живих говеда и рибе има исту позадину. Анализе показују да у посљедњих неколико година увоз пољопривредних производа из Хрватске се знатно смањује а да наша прехрамбена индустрија и поред свих нецаринских забрана остварује повећање извоза у неким областима.

Хрватска покушава заштити своје тржиште хране и задржати доминацију над нашим. Своје нецаринске баријере правдају условима и правилима Европске Уније, иако нису у њој. Наше контра мјере сматрају кршењем уговора о слободној трговини (ЦЕФТА). Чисто лицемјерје!

Бољи однос према нама у спољнотрговинској размјени немају ни други сусједи. Наша је срећа, у овом случају, што су људи из БХ агросектора, без обзира на националну припадност, овим мјерама угрожени и самим тим уједињени у притиску на све нивое власти. Власти су под тим притиском ушеле у сукоб који ће трајати док се не промјене односи тржишне моћи. Надам се у нашу корист.

Медији су овај сукоб назвали трговинским ратом и нису пуно погријешили.

Овај  „рат“ дотиче све нас. Свјесно или не, у њему учествујемо скоро сваки дан. Коме помажемо? Фрижидер одговор зна!

Ове године Дан Европе (9. мај) дочекујем зарастао у браду. То је мој начин протеста јер иако толико се прича о придруживању Европској унији тај процес још увјек није почео. Извјесно је да ћемо тапкати у мјесту све док се не постигне договор којим путем ћемо тамо кренути.

Понуђена су нам два пута. Први, ваздушни, преко Сарајева и други, копнени, преко Бањалуке и Мостара.

Сарајевским путем, који је дуго времена био подржаван од међународне заједнице, према Бриселу се „летило“ и прије него што смо званично, потписујући Споразум о придруживању и стабилизацији, кренули у процес интеграције са овом неоимпериом. Овај пут јесте домаћа (сарајевска) идеја али је досадашња изведба била углавном страна. Ова идеја има коријене у пријератном унитаристичком уређењу Босне и Херцеговине. Основни циљ јесте током процеса интеграције што већи број надлежности и ресурса (читај пара) централизовати (сарајевизовати) и на тај начин што већи број полуга моћи ставити у руке бошњачке елите. Досадашња централизација се углавном изводила наметањем или притиском међународне заједнице и из тог произилази став бошњачких партија да канцеларија ОХР, односно страна, полупротекторална управа, треба да остане у Босни и Херцеговини све до нашег уласка у Европску унију. Постоји сумња да овај концепт, у својој основи није проевропски. Питање је да ли би нас силна и наслина централизација на крају и довела под сигурни плашт европске породице или би нас оставила ван њених граница у земљи супермације, једног релативно бројнијег народа, над друга два.

Дуго времена, углавном у разговорима без присуства јавности, политичарима из Републике Српске, од неких представника међународне заједнице се постављала тупава дилема – Република Српска или Европска Унија. Ова дилема је тупава јер је један од основних концепта европске неоинперије регионализам.

Тога су свјесни у Бањалуци и Мостару те зато и истичу да субјекти босанскохерцеговачке интеграције, поред заједничких институција, требају бити и ентитети и кантони, као и локалне заједнице. У овим центрима одавно се зна да би процес интеграције кроз централизацију имао за посљедицу развој само центра из којег би се тај процес води, односно Сарајева, док би сви остали крајеви били занемарени.

Носијоци овог концепта сматрају да изградње европског друштва, односно процес интеграције мора једино и само бити у рукама домаћих грађана и институција и зато стављају у први план испуњење услове и циљеве за затварање канцеларије ОХР-а. Затварањем канцеларије ОХР, а првенствено укидањем бонских овлаштења, Босна и Херцеговина би поново постала суверена држава.

Ваљда је свима јасно да само суверене земље могу бити равноправан субјект било које интеграције, па и европске.

Сва ријешења која долазе из Европе не морају по правилу бити стопроцентно добра за босанскохерцеговачко друштво. Сувереност нам даје могућност самосталног дефинисања наших интереса и улогу преговарача. Прудски процес, који је тренутно угрожен фракцијским сукобима у Странци демократске акције, би требао да врати сувереност и одреди којим ћемо путем ка Европској Унији. Ако узмемо Бањалучку изјаву три лидера свима је јасно, да ако се испуне њихове намјере, у Европу би могли кренути „пјешке“.

У том „пјешачењу“ морамо бити свјесни и проблема с којима се сусреће Унија. Она још увјек није сварила велико проширење од прије пар година. Снажно је погођена економском кризом. Неке чланице су банкротирале. Привреда је у рецесији. Због великог отпуштања радника страхују од социјалне кризе. У проблемима је и око ратификације новог устава.

Са сличним проблемима (економска криза и уставна реформа) се сусреће и Босна и Херцеговина.

Значајнији кораци у процесу интеграција се неће десити прије социјалне и економске стабилизације обе стране. На нашој је страни да у међувремену озваничи пут којим жели да води интеграције.

Бојим се да за то имамо доста времена!

                                                  Текст је написан за портал www.frontal.rs

Недавни догађај из Добоја ме навео да поново размишљам о животу и смрти, о смислу и бесмислу политике, о јавности и њеном уплитању у приватни живот. Хиљаде мисли ми је прошло кроз главу и све се оне могу свести на следеће:

Једном, не дај боже, ако ме неко убије, на било који начин, и из било којег разлога, мојој партији забрањујем да тај догађај користи за било какве политичке нападе. Без обзира колико своје енергије и свог живота њој сам дао и још ћу дати, и без обзира колико сам због ње занемарио и колико ћу још занемарити своју породицу, ако се тако нешто икада деси, једино желим да заштитим своју породицу од додатног бола.

Онај који је прије неки дан, послије убиства господина Гарића, а у име партије у којој је он био потпредсједник, тај немили догађај искористио за политичке нападе, није пуно размишљао о болу несретникове породице. Тако нешто није пало на памет ни уредницима неких медија који су у тој вјести само и једино видјели робу на којој ће нешто зарадити!

Ова, надам се, несмотреност, покренула је лавину међустраначких препуцавања. Жао ми је што се моја партија увукла у то блато. Жао ми је што смо морали реаговати и што смо на тај начин додатно отежали ситуацији породици која је остала без хранитеља.

Не кријем, нисам се слагао са политиком коју је господин Гарић водио у Добоју. У више наврата сам оштро осуђивао његове потезе током протекле кампање. Тај политички, додао бих пословни, анимозитет ме додатно мотивише на осуду његовог убиство без обзира на Савићеве мотиве. Нема мотива који такав чин може оправдати! Искрено се гадим политичких препуцавања која су услиједила. И да је био све оно што у неким медијима пише, ипак је био човјек и ако ништа, бар зато, би се јавност требала понашати много достојанственије.

Сва та политиканска препуцавања и медијска шпекулисања, која су произашла из ћутања надлежних институција, много говоре о зрелости нашег друштва. На овом случају се најбоље види оно што се сваки дан дешава - злоупотреба слободе говора.

Неки политичари, мотивисани самодоказивањем, властољубљем или фрустрацијама, често својим иступима, у којима пренебрегавају или заобилазе истину, угрожавају ментално здравље грађана. Макијевализам им је доминантна црта дјеловања. Обилато користе своје право али премало имају осјећаја за одговорност. У тој игри останка или доласка на власт често, без икакве потребе, неки увлаче оне који и без тог, довољно пате.

Када разматрамо јавне личности видимо само оно што је за њих позитивно.Говори се о њиховим платама, друштвеним привилегијама, популарности, и то по правилу са пуно зависти. Ријетки су они, мимо политичке арене, који знају колики притисак и неизвјесност због политике трпе њихове породице. Колико су ускраћене на емотивном нивоу због општег интереса.

Вјерујте ми, јер говорим из личног искуства, често њихова дјеца пожеле да им се родитељи баве неким другим послом који може бити и трипут мање плаћен само да су више са њима и да су мање изложени стресу.

Гдје су границе политичке јавности? Да ли она треба поштовати породичне трагедије, што насилна и пријевремена смрт човјека, ма колико он био јавна личност, јесте? Да ли у таквим ситуацијама право јавности да буде информисана о свим детаљима може да буде на неки рок суспендовано?

Одговор је да! Наравно, ако смо још увјек људи!

                                                Текст је написан за портал www.frontal.rs

U ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srpske bilo je raznih političkih debata, ali nikada se nismo vrijeđali na ličnoj osnovi i nije bilo nikakvih prijetnji, sve do prošlog zasjedanja.

Ovo je u intervjuu za "Fokus" rekao poslanik SNSD u NSRS Nikola Baštinac, navodeći da je predsjednik republičkog parlamenta, Igor Radojičić, prekinuo sjednicu zbog incidenta koji su izazvali poslanici SDS.

- Prvo je gospodin Ognjen Tadić u diskusiji vrijeđao poslanike SNSD. Nakon toga, Igor Radojičić, predsjednik NSRS, tražio je od gospodina Borislava Bojića, šefa poslaničkog kluba SDS, da se izvini SNSD, na šta je on drsko odreagovao i čak u jednom trenutku prijetio da će ga gađati torbom. To je bio razlog da se prekine zasjedanje. Na taj način poremećeni su međuljudski odnosi u parlamentu RS. Klub SNSD i dalje očekuje od SDS da se izvini zbog toga što je rekao gospodin Tadić u diskusiji, a od Borislava Bojića da se izvini predsjedniku parlamenta RS i cijelom klubu SNSD - kaže Baštinac.

FOKUS: Da li je kultura dijaloga u NSRS, ako već ne postoji u međuljudskim odnosima, propisana nekim dokumentom?

BAŠTINAC: Postoje poslaničke norme, koje određuju kulturu dijaloga. U takvim slučajevima, daju pravo predsjedniku parlamenta da nekog isključi iz diskusije, što je u petak predsjednik i uradio u potpunosti poslovnički. Do sada nismo imali ovakvih slučajeva i nadamo se da ih neće biti ni u budućnosti. Nadamo se da će SDS shvatiti svoju grešku, jer smo mi politički protivnici, a ne životni neprijatelji.

FOKUS: Da li je tu problem personalizacije stranke i ličnosti, odnosno animozitet prema drugačijem, ili nešto drugo?

BAŠTINAC: Svi učesnici na političkoj sceni moraju shvatiti da postoje različiti nivoi komunikacija. Na kraju krajeva, ovo je poslovna komunikacija i mi se poslovno ne moramo slagati, ali to ne treba da utiče na naše međuljudske odnose. Mislim da velikom broju političara, pogotovo iz opozicije, nedostaje političke edukacije, odnosno saznanja o politici i samim komunikacijama.

FOKUS: Da li je u ovom slučaju jezik opozicije bio jezik političkog gubitnika?

BAŠTINAC: Opozicija je isprovocirala ovaj incident da bi skrenula pažnju na sebe. Neko na sebe skreće pažnju svojim stavovima, a oni koji nemaju stavove, nego se bave čistom demagogijom, koriste incidente da bi skrenuli pažnju javnosti na sebe. Mi ne sporimo, to je legitimno pravo da biraju metode, ali ih pitamo, šta će se dogoditi ako jednog dana dođu na vlast, ako nemaju programe i političke stavove, već samo prave incidente kako bi pridobili pažnju i, možda, naklonost nekog birača.

FOKUS: Šta možemo da očekujemo ubuduće, kada je u pitanju kultura dijaloga u NSRS?

BAŠTINAC: SNSD će i u buduće nastaviti s tolerantnim djelovanjem u parlamentu Srpske. Mi se ne bojimo političkih provokacija i branićemo stavove argumentacijom koju imamo. Ali, nećemo dopustiti vrijeđanje na ličnoj osnovi članova naše stranke. Pozivamo i druge da na realnoj osnovi iznesu stavove, ako ih imaju, ali da nikoga lično ne vrijeđaju.

(Preneseno iz dnevnog lista Fokus)